Beograd danas ima više stadiona kojima se ponosi i koji predstavljaju sastavni deo njegove istorije i popularne kulture. Bez stadiona ne bismo mogli zamisliti nijedan grad. Međutim, malo Beograđana zna za prvi stadion koji podignut u njihovom gradu. Zašto? Nažalost, taj stadion je davno postao deo prošlosti, što svakako ne znači da ne treba da ga se sećamo sa ponosom, upravo zato što je bio revolucionaran po više osnova.
Dragutin Inkiostri Medenjak, Beli orao, 1922.
Poster Svesokolskog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije, 1930.
Prvi stadion u Beogradu projektovan je za potrebe Svesokolskog sleta koji je održan u Beogradu 1930. godine. Sokoli su takođe pali u zaborav kao i njihov stadion. Sokole je osnovao još 1862. godine Miroslav Tirš, koji je većini poznat po ulici koja nosi njegovo ime i prolazi pored nekadašnjeg Sokolskog doma, danas svima znanog kao Stari DIF. Tirš je osnovao Sokolski pokret u Pragu sa ciljem da negovanjem i razvijanjem gimnastike, atletike i drugih sportova okupi Čehe koji su živeli u Habzburškoj monarhiji i putem tog jedinstva očuva češki nacionalni identitet i kulturu. Sokolski pokret je veoma brzo postao fenomen i ideja koja se prenela i na druge slovenske narode u okviru Habzburškog carstva. Sokoli su na taj način doprineli jačanju panslovenskog pokreta, pa i južnoslovenskog, koji su direktno uticali na formiranje Poljske, Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Jugoslavije) po završetku Prvog svetskog rata i raspadu Austrougarske.
Sokolica na Svesokolskom sletu u Beogradu, 1930.
Iako je Sokolski pokret negovao slovensku tradiciju i identitet, to nije bila ekskluzivistička ni eltistička organizacija, Naprotiv, članovi sokolskih društava bili su različitih veroispovesti, klase, nacionalnosti ili čak pola. Žene su se među Sokolima smatrale jednakima sa muškarcima, što je dodatno podstaklo emancipaciju žena u sredinama gde je sokolska aktivnost bila prisutna. Većina Sokola se sportom bavila amaterski, ali je bilo pojedinaca poput Leona Štukelja, koji je za Kraljevinu Jugoslaviju osvajao medalje iz gimnastike na Olimpijskim igrama.
Iako svima poznat iz perioda socijalističke Jugoslavije, slet su upravo izmislili Sokoli. Slet je predstavljao najznačajniju manifestaciju koja je služila za okupljanje Sokola iz svih slovenskih zemalja, ali i šire. Hiljade Sokola i Sokolica su učestvovali na sletovima izvodeći savršeno koreografisane vežbe. Ta forma biće u potpunosti preuzeta u jugoslovenskom socijalizmu, pogotovo za Dan mladosti. Sletovi su se organizovali na specijalno projektovanim stadionima, takozvanim sletištima, koji su se od stadiona olimpijskog tipa razlikovali po tome što su bili kvadratne osnove.
Momir Korunović, Situacija i osnova Sokolskog stadiona, Vreme, 1930.
Sletovi su bili populističkog karatera, sa ciljem da se na jedan zabavan i kolegijalan način promoviše ideja Sokolstva. Kako Beograd do Sveokolskog sleta nije posedovao adekvatan stadion koji bi ugostio manifestaciju tog tipa, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije angažovao je arhitektu Momira Korunovića, predsednika građevinske sekcije sletskog odbora, da projektuje stadion koji bi bio privremen, samo za potrebe sleta. Korunović je od mladosti, prilikom boravka u Pragu na stručnom usavršavanju tokom 1911. i 1912. godine došao u dodir sa idejom Sokolstva i od tada je bio izuzetno aktivan član. Tokom svoje karijere projektovao je čak 25 sokolskih domova.
Drveni stadion Prvog Svesokolskog sleta u Beogradu, 1930.
Prvobitna lokacija za podizanje stadiona bila Donji grad Beogradske tvrđave. Ideja je bila da se podigne velelepni montažni stadion sa kapacitetom od 5.000 vežbača i 100.000 gledalaca. Međutim, kralj Aleksandar I Karađorđević je odbacio taj ambiciozni predlog zbog velikih troškova oko nivelacije terena i izgradnje nasipa. Kralj se takođe nije složio ni sa predlogom da se stadion izgradi na Banjičkom polju, jer je smatrao da je ta lokacija predaleko od centralne zone Beograda. Na kraju se odlučio za predložen plac iza zgrade Tehničkog fakulteta.
Portret Momira Korunovića u sokolskom odelu, Soko Dušana Silnog, 1928.
Korunović je izradio projekat za stadion površine 12.560 m². Za konstrukciju stadiona iskorišćeno je 5.100 m³ drvne građe, čineći ga najvećom drvenom konstrukcijom u Centralnoj Evropi. Iako je stadion bio montažnog karaktera, konstrukcija tribina ležala je na betonskim stopama. Statički proračun za tribine je izradio arhitekta Predrag Zrnić. On je takođe vršio nadzor tokom izgradnje stadiona sa inženjerom Radivojem Radulovićem, koji je i sam projektovao nekoliko sokolskih domova. Radovi na izgradnji stadiona trajali su oko dva meseca, a na gradilištu je bilo 450 radnika. Probno opterećenje izvršila su tri vojna puka. Vežbalište je zauzimalo površinu od 12.600 m² i na njemu je moglo da u isto vreme 3.500 vežbača izvodi koreografiju. Tribine su mogle da prime 45.000 posetilaca. Građani su tokom izgradnje mogli za praznike i nedeljom da po ceni od dva dinara obiđu stadion.
Iz Aleksandrove ulice, danas Bulevara kralja Aleksandra, nalazio se zaseban ulaz za kraljevsku porodicu, članove vlade i diplomatski kor. Ulaz je direktno vodio do svečanih loža. S druge strane, ostala publika je na raspolaganju imala četiri kapije dekorisane u duhu Korunovićeve vizije nacionalnog stila. Vežbači su pak imali tri ulaza koja su vodila do svlačionica ispod tribina i odakle se izlazilo na vežbalište. U okviru tribina je projektovan i Muzički paviljon za orkestar, koji su bili ozvučeni preko Phillips zvučnika. Telefunken i Philips omogućili su prenos sleta preko Direkcije beogradske radio-stanice na četrdeset lokacija širom zemlje. Korunović je za čitav kompleks sletskog stadiona predvideo vodovod, električno osvetljenje, poštu, sobu za novinare i telefonske kabine. Iznad loža su bile postavljenje kule koje su služile za vatrogasnu stražu. Izgradnja stadiona koštala je preko 8.000.000 dinara.
Drveni stadion Prvog Svesokolskog sleta u Beogradu, 1930.
Kralj Aleksandar sa članovima vlade i predstavnicima Sokola u svečanoj loži, Beogradske opštinske novine, 1930.
Tokom celog juna 1930. godine održavale su se sokolske svečanosti. Da je Svesokolski slet bio manifestacija od izuzetnog značaja svedoči i činjenica da je svečanu povorku poslednjeg dana sleta od 20.000 Sokola i Sokolica iz Čehoslovačke, Poljske i drugih zemalja gde su postojala sokolska društva pratilo oko 200.000 Beograđana. Beograd je na popisu naredne 1931. godine imao 288.938, pa se može zaključiti da je ceo grad bio uključen u sletske svečanosti. Slet je takođe sniman kamerama za potrebe dokumentarnog filma koji je premijerno prikazan u sali hotela Kasina u februaru 1931. godine.
Pogled na stadion iz Grobljanske ulice, današnje Ruzveltove.
Pošto su sletske svečanosti završene, stadion je razmontiran, a drvna građa prodata kako bi se pokrio deo troškova. Posle izgradnje ovog dragocenog primera efemerne arhitekture, proći će još mnogo godina do izgradnje prvog trajnog stadiona u Beogradu. Iako su se jugoslovenski Sokoli borili da dobiju stadion trajnog karaktera, politička previranja uoči Drugog svetskog rata odlagala su taj trenutak.
Na ovom snimku Jugoslovenske kinoteke sa njihovog zvaničnog Youtube kanala, možete pogledati dolazak kraljevskog para Aleksandra I i Marije Karađorđević, arhitekturu stadiona, ali i velelepni nastup vežbača Svesokolskog sleta.
P.S. Autorka teksta je dr Vladana Putnik Prica koja je odbranila doktorat na temu arhitekture Sokolskih domova. Ovom prilikom joj se veoma zahvaljujemo!
You might also like
Leave A Reply