Umetnost i erotika: o dve slike iz pariskog Muzeja Orsej

Bler Valdrof ispred Maneove slike Doručak na travi

Četvrta sezona američke serije Tračara (Gossip girl) koja je obeležila tinejdžerske godine milenijalaca započinje u Parizu – destinaciji iz snova mnogih Amerikanaca. Jedna od ključnih scena epizode, kao i čitave sezone – kada čuvena Bler Valdorf (Blair Waldorf) upoznaje princa od Monaka, odigrava se ispred ni manje ni više nego Maneove (Édouard Manet) slike Doručak na travi u Muzeju Orsej (Museé d’Orsay). Kolekcija muzeja kraj Sene, otvorenog 1986. u nekadašnjoj železničkoj stanici, čuva najznačajnija ostvarenja druge polovine 19. veka različitih poetika – od istorijskog slikarstva, relizma, simbolizma, do impresionizma i rane moderne. Kao što će ova scena preokrenuti tok radnje u seriji, tako će i Maneove slike Doručak na travi i Olimpija utabati put novom konceptu umetničkog dela – prepoznatog kao moderno. 

Hajde da vidimo šta je toliko moderno u prikazivanju golih žena… Nije da ih kroz istoriju umetnosti nije bilo, nagledali su se do polovine 19. veka tolikih Venera, Odaliski, personifikacija i alegorija u kojima je nago žensko telo poslužilo za vizuelizaciju antičkih mitova, vrlina i ideala, a ipak Maneova Olimpija nema božansku auru, čak i samom posmatraču deluju nekako sirovo, ogoljeno; o čemu se zapravo radi? Krenimo od početka: Mane je bio majstor skandala, i to posredstvom svojih slika. Kada je na pariskom Salonu (oficijelna izložba Akademije lepih umetnosti) 1865. po prvi put izložena Olimpija se o njoj se govorilo danima, soba M u kojoj se našla bila je najposećenija, a Parižani nisu dolazili da joj se dive, već da se gade i ismevaju je.

E. Mane, Olimpija (1863), Muzej Orsej, Pariz

Po prvi put razodevena žena nije bila sa Olimpa, ali jeste bila Olimpija – prostitutka sa prepoznatljivim imenom kojim se veliki broj kurtizana u Parizu sredinom 19. veka i nazivao. Kao slikar modernog života Mane ne samo da je izbegao akademsku tematiku, već su i upotrebljeno kopomopoziciono rešenje i slikarska tehnika bili daleko od prefinjenih i idealizovanih. Slika Olimpija je direktna referenca na Ticijanovu (Tiziano Vecellio) Urbinsku Veneru, obe ženske figure zauzimaju istovetnu pozu na belom čaršavu, desnom rukom oslonjenom na nekoliko jastuka i pogleda usmerenog prema posmatraču. Međutim, njihova tela su različita, Ticijanovu Veneru odlikuju idealne, renesansne proporcije, izdužena figura i baršunasti inkarnat, dok je Maneova zdepasta, sivkaste puti osenčene na neočekivanim mestima, od strane savremenika poređene sa mrtvačkom. Olimpijne asimetrične crte lica i savremeni izraz izazivali su gađenje jer je licemernoj publici susret sa njom predstavljao susret sa svojim skrivenim žudnjama, konzumiranim daleko od očiju javnosti. Njen pogled je bezobrazan i direktan, nimalo skriven, ona se ne libi da osobu naspram sebe posmatra, kao i što ta osoba posmatra nju, ona nije sramežljiva i dražesna kao Kabenelova Venera, nastala iste godine, ona je realna.

Ticijan, Urbinska Venera (1534), Galerija Ufici, Firenca

Mane je ne smešta u imaginarni prostor antike, već u sobu kakva se mogla videti bilo gde u Parizu šezdesetih godina 19. veka. Pozadina je dvodimenzionalna, bez dubine prostora koji će ugađati oku posmatrača, a prisutne su i sluškinja sa buketom u rukama i nakostrešena mačka, obe su crne. Cveće koje prinosi služavka referira na Olimpijinog klijenta koji je došao i čeka da bude primljen, a istovremeno je užasnuo i mačku. Nevidljiva mušterija, čija je aura ipak prisutna, može biti bilo koji muškarac pariske buržoazije, možda baš i onaj koji se podsmevao Maneu.

A. Kabanel, Rođenje Venere (1863), Muzej Orsej, Pariz

Olimpija nije kreirana da bude ovaploćenje ženske lepote, što je svakako bila jedna od namera Ticijana i Kabanela (Alexandre Cabanel) kada su slikali svoje Venere, ona je nastala kao komenatar na savremeni svet, Olimpija je rukavica bačena u lice. Mane je dugo bio poznat kao onaj koji je naslikao Olimpiju, čak je i Dega (Edgar Degas) sarkastično komentarisao:

Mane heroj pesama i karikatura… praćen je glasnima i dosetkama čim bi se negde pojavio; prolaznici su se podsmevali tom zgodnom čoveku, tako dobro obučenom i ispravnom, ali i onom koji je naslikao takvu prljavštinu.

Viktorin Moran (Victorine Meurent) je pozirala Maneu za Doručak na travi, Olimpiju i druga značajna dela, čak se spekulisalo i da su ljubavnici. Ako se uzme u obzir da je Mane umro od sifilisa u 51. godini, a da Viktorin je živela još par decenija, do svoje 83. godine, ova pretpostavka verovatno nije istinita.

Umetnici i njihove muze i modeli –  večita misterija istorije umetnosti… Maneova Viktorin je odavno poznata javnosti, međutim, nedavno je došlo do identifikacije žene koja je pozirala na jednoj mnogo provokativnijoj slici iz Orseja. Reč je o delu Poreklo sveta čuvenog slikara realizma Gistava Kurbea (Gustave Courbet) koja i dan danas izaziva kontroverze. Tehnikom ulja na platnu Kurbe je naslikao isečak koji izbliza prikazuje genitalije i abdomen nagog ženskog tela u ležećem položaju, raširenih nogu. Ova slika nastala je po narudžbini Halil Šerif paše, osmanskog diplomate u Parizu, tursko-albanskog porekla, koji je nastojao da oformi sopstvenu kolekciju erotičnih dela. U njegovoj zbirci koja je proslavljala žensko telo našla se i čuvena Engrova (Jean-Auguste-Dominique Ingres) orijentalistička slika Tursko kupatilo koja se danas čuva u Luvru (Museé du Louvre). Upravo on se i našao u središtu zapleta u vezi sa pitanjem čije međunožje je portretisano.

G. Kurbe, Poreklo sveta (1866), Muzej Orsej, Pariz

Godinama se mislilo da je Kurbeu pozirala njegova ljubavnica i omiljeni Džoana Hifernan (Joanna Hiffernan) koja je istovremeno bila u vezi sa slikarem Džejmsom Vislerom (James Whistler), Irkinja blede puti i riđe kose – drastično drugačije od pubičnih dlačice osobe sa slike. Diskusiju o boji dlaka zamenilo je jedno znatno konkretnije otkriće u prepisci između dvoje pisaca Aleksandra Dime sina (Alexandre Dumas fils), autora čuvene Dame s kamelijama i Žorž Sand (George Sand), takođe francuske književnice. Kroz pomenutu korespodenciju pisci komentarišu Kurbeovu sliku, a naučnik koji je ovo čitao naišao je na zbunjući odeljak u kom stoji: Niko ne slika najdelikatniji i najzvučniji intervju gospođice Kenio iz Opere. Međutim, nakon što je bolje obratio pažnju shvatio je da se radi o reči intervju (entrevue), već o reči unutrašnjost (intérieur), što već daje smisao rečenici.

Fotografija balerine Konstans Kenio, potencijalnog modela za sliku “Poreklo sveta” G. Kurbea

Ljubavna veza između balerine pariske Opere Konstans Kenio (Constance Quéniaux) i naručioca slike Halil Šerif paše razotkriva moralizatorsku konstataciju Aleksandra Dime da nije primereno slikati unutrašnjost jedne balerine iz Opere. Naučnik Klod Šop (Claude Schopp) i načelnica odeljka za štampu Francuske narodne biblioteke Silvi Obena (Sylvie Aubenas) tvrde da je 99% g-đica Kenio pozirala Kurbeu, dok među ostalim naučnicima u obzir dolaze još jedna partnerka osmanskog diplomate. Budući da je pomrenuti Turčin bio sklon kockanju, on je ovu sliku izgubio tokom jedne igre, nakon čega on dolazi u posed raznih privatnih lica od kojih je poslednji bio francuski psihoanalitičar i psihijatar Žak Lakan (Jacques Lacan), nakon čije smrti dolazi u posed Muzeja Orsej.   

Bilo kako bilo, ova slika nastavlja da šokira svakog ko se sa njom susretne, skoro anatomsko predstavljanje ženskog polnog organa poput Maneove Olimpije ne referira ni na jedan istorijski ili literarni izvor. Ipak, zahvaljujući Kurbeovoj izvanrednoj veštini i pročišćenju njegove žućkaste palete, ovo delo je izbeglo pornografski status. Smeo i iskren slikarski jezik ipak nije u potpunosti raskinuo sa tradicijom, kao što je to učinio Mane godinu dana ranije. Kurbeovi potezi četkicom stvaraju bujnu i senzualnu putenost, a upotreba boje evocira venecijansko slikarstvo Ticijana i Veronezea, čineći Kurbea naslednikom tradicije slikara ženske senzualne telesnosti.

I za kraj još jedna pikanterija budući da ih je bezbroj u vezi sa slikom Poreklo sveta: 2015. godine došlo je do sudskog spora između pariskog nastavnika Frederika Duran-Biasa (Frédéric Durand-Baïssas) i Fejsbuka (Facebook) zbog suspenzije Fejsbuk profila pomenutog nastavnika, bez prethodnog obaveštenja, istog dana kada je postavio na svoju stranicu ovu Kurbeovu sliku. Do razrešenja još uvek nije došlo, nastavnik se bori za slobodu govora i protiv cenzure na društvenim mrežama, a Fejsbuk želi da zaštiti svoje korisinke od sadržaja koji može biti uznemirujući zbog uzrasta ili kulturološke pozadine.