Slike i prilike u Noći muzeja preporučuju: kuću porodice Veljković i izložbu karikatura Bete Vukanović

Ove godine se održava šesnaesta po redu Noć muzeja u kojoj ćete moći da vidite i saznate svašta uzbudljivo. Pored standardnih priča na našem Instagram profilu, odlučile smo da se pojedinim lokacijama dublje pozabavimo i pružimo dodatna tumačenja koje će obogatiti vaš obilazak u Noći muzeja.

Sva dešavanja planirana za 18. maj traju od 16 časova do ponoći, a ulaznice možete kupiti po ceni do 450 dinara u pretprodaji na svim Ticket Vision prodajnim mestima, dok ih u toku trajanja manifestacije možete kupiti na većini lokacija po ceni od 500 dinara. Takođe, Beograd je podeljen u sedam zona što će vam olakšati snalaženje i osmišljavanje ture. Kuća porodice Veljković pripada zoni Bulevar, Slavija, Ruzveltova.

Kuća porodice Veljković, Birčaninova 21, Beograd

Na adresi Birčaninova 21 nalazi se raskošna kuća s kraja 19. veka koja čuva priču o prošlosti jedne porodice, ali i čitavog srpskog naroda tokom više od dva veka. Ipak, samo zdanje, kao i ono što je smešteno tu ni u pola ne bi bilo impozantno da o tome nismo razgovarali sa pripadnicom uvažene porodice Veljković – gospođom Katarinom Veljković Begbede. Njen pripovedački dar i ushićenje pri iznošenju doživljaja iz porodične i lične istorije približili su nas davnim vremenima i umetničkim delima koja će biti prikazana na Noći muzeja više nego bilo koja studija iz istorije umetnosti. Gospođa Katarina kao da briše granice između prošlosti i sadašnjosti, a svojim pričama nam je omogućila da steknemo utisak da lično poznajemo slikarku Betu Vukanović i da ćemo je već nekom sledećom prilikom sresti u kući Veljkovića.

Pored same kuće koja predstavlja dragulj beogradskog društvenog i političkog života s kraja 19. i tokom prve polovine 20. veka, i treba joj posvetiti posebnu pažnju, povodom Noći muzeja tamo će biti izložene karikature umetnice Bete Vukanović. Ova zbirka koju ćete imati priliku da vidite bila je deo mnogo veće celine koju sakupljao Katarinin deda-stric, Vojislav Veljković, istaknuti doktor prava i višestruki ministar u Kraljevini Srbiji, a zatim i Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca. Voja Veljković je imao prijateljski odnos sa Betom Vukanović. Pored toga što je bio redovni kupac njenih dela, ona je umesto njega odlazila u Pariza i birala umetnička dela namenjena njegovoj kolekciji.

Portret Avrama Petronijevića (oca Katarinine bake) i Jovana Veljkovića (oca Katarininog dede) – obojica su bili potpisnici prvog srpskog ustava poznatog kao Sretenjski.

Katarina nam je ispričala anegdote koje dočaravaju Vojin i Betin odnos. Naime, kao francuski đak koji je na je diplomirao, a potom i doktorirao na Sorboni, Voja je bio naročito privržen slikarstvu francuskih impresionista, te je jednom prilikom poslao Betu u Pariz da za njega pazari Renoarovo delo Devojčice za klavirom. Međutim, slikarka je javila iz Pariza da je slika jako skupa i da Voja ne treba da je kupi, već će ona za njega izraditi kopiju. Prisećajući se ove anegdote, Katarina žali što to delo nije dospelo u njenu porodičnu kolekciju, a mi ćemo dodati i u Beograd. „Iako ju je Beta naslikala kopija je kopija, ja sam je posle nekog vremena prodala, nisam mogla da je trpim.“, završava gospođa Veljković.

Još simpatičnija je priča čiji su protagonisti otac naše sagovornice i slikarka Beta Vukanović. Kao čest posetilac porodične kuće Veljkovića, Beta je radila i portrete članova porodice. Tako je jednom prilikom naslikala i Katarininog oca u detinjstvu, a on je na poleđini slike zapisao: „Slikala je ona koja me čvoknula po glavi.“ Da li ova anegdota više svedoči o  dečakovoj nestašnoj prirodi ili slikarkinoj žustrosti po kojoj je bila poznata, ostavićemo vama da prosudite.

Retki očuvani tragovi velike umetničke kolekcije Veljkovića koja je već u godinama Drugog svetskog rata nepovratno izgubljena, biće izloženi u njihovoj kući povodom šesnaeste Noći muzeja. Reč je o pedesetak karikatura Bete Vukanović na kojima su predstavljene ugledne ličnosti Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS, zatim neobične scene iz skupštine koja je uvek vrvela, kao i iz društvenog života međuratnog Beograda. Pored Voje Veljkovića koji je pasionirano sakupljao Betine karikature, drugi najveći kolekcionar bio je kralj Petar I Karađorđević – pretpostavljamo da ni on nije promakao Betiom duhovitom pogledu i preciznoj ruci.  

Lični prostor gospođe Katarine Veljković Begbede

Gospođa Katarina nam je prepričala još jednu priču koja se odnosi na rivalstvo dve čuvene srpske slikarke spomenute Bete i Nadežde Petrović. Naime, s obzirom na to da je slikarski par Rista i Beta Vukanović često posećivao Veljkoviće, od Voje i ostalih Veljkovića se očekivalo da ostanu njima privrženi. Elem, Voja je ipak mimo Betinog znanja naručio od Nadežde da naslika nešto za njega, a Katarina je pronašla slikarkina pisma upućena njenom deda-stricu u kojima ga moli da joj pošalje novac u Pariz, inače će se baciti u Senu. Kao što znamo, Nadežda se nije bacila u Senu od nemaštine, a Veljkovići su imatli tri njene slike od kojih je Katarina uspela samo jednu da sačuva. Mi je nažalost nismo videle.

Ne propustite jedinstvenu priliku da u Noći muzeja obiđete ovu lokaciju i vidite delove umetničke kolekcije Veljkovića, ali i da naučite životnu lekciju kako da ostanete ispravni kada vam život nanese nepravdu. Katarina Veljković Begbede je uzorna patriotkinja, ali i primer toga kako treba negovati tradiciju, odnositi se prema prošlosti, sačuvati dostojanstvo i istrajnost. Iako joj je decenijama pristup u njen dom bio zabranjen, ona je uz ljubav i posvećenost uspela da ga povrati zajedno sa svojim bratom, ali i da osigura budućnost tuđih domova iz minulih vremena, time što je osnovala udruženje Stare kuće Srbije koje radi na očuvanju privatnog nasleđa iz prošlosti.