Dve izložbe koje treba posetiti u Beogradu ovog leta

Ako se zaputite u centar grada ovih dana, sklonište od letnje vreline potražite među bezbednim i rashlađenim zidovima beogradskih galerija. Prva izložba sa koje prenosimo utiske nažalost traje još samo sutra, ali baš tog poslednjeg dana ćete imati priliku da u izložbenom prostoru čujete (i pitate) umetnice koje su stvorle ono pred vama. Za razliku od “Ženskih priča”, šidski pejzaži Save Šumanovića će sačekati kraj jula, pre nego što budu otpremljeni nazad u svoj (i umetnikov) dom.

Izložba “Ženske priče” u Salonu Muzeja savremene umetnosti

Krajem maja u Salonu Muzeja savremene umetnosti je otvorena izložba „Ženske priče“ koja traje do 1. jula. Ona obuhvata radove sedam mladih beogradskih umetnica čiji je cilj kako je navedeno u opisu izložbe „prezentovanje i afirmacija mladih umetnica na domaćoj umetničkoj sceni“. Činjenica da su te devojke istih godina kao i nas dve, ali i mnogobrojni postovi na Instagramu su nas privukli da odemo i pogledamo šta se to tako „instagramično“ zbiva na adresi Pariska 14.

Susret sa delima u prostoru Salona MSU nas je iza privida lepršave estetike podsetio na probleme današnjice sa kojima se suočavaju devojke/žene naših godina. Radovi na izložbi su raznovrsni, od slika, instalacija, video radova do izloženog buketa cveća pod staklenim zvonom. Prvi rad na koji smo naišle bile su gipsane figure dve male devojčice, delo Svetlane Bulatović, koje nosi naziv „Što je mnogo, mnogo je“, a podseća nas na još uvek prisutan patrijarhat u kome ima slučajeva da se porodica ne raduje isto muškoj i ženskoj bebi. Seriju radova Nadežde Kirćanski pretežno čine suptilni akvareli sa duhovitim „odgovorima“ prisutnim u svakodnevnoj komunikaciji, a koji se ovde odnosi na ironično žensko odgovaranje muškarcima. „Nije izvini, nego u pravu si“ u središtu akvarelisanog limuna je jedan od njih.

Radovi Tijane Radenković „Still blooming“ i Gorane Bačevac „Bedtime“ se bave privatnim ženskim prostorom kroz instalaciju. A pogled na vazu sa cvećem koje trune, odnosno na krevet sa gvozdenom strukturom su nas podsetili na osećanje zatočenosti unutar sopstvene intime sa kojim smo se sve susrele.

Prilika da interagujemo sa delima i mislima naših vršnjakinja nam je omogućila da se kroz njihove lične osećaje, doživljaje i strahove suočimo i sa svojima, što nije uvek lako. Uloga umetnosti i jeste da unapredi život, ne samo kroz bavljenje problemima, već i kroz estetski potencijal.  Možda najpopularniji rad na izložbi instalacija „O aranžiranju cveća i pornhub pretragama“ Andree Dramićanin evocira frivolnost rokokoa i jedino je interaktivno delo na ovoj postavci. Možete ući u stakleni kvadar i tu provesti koji minut među laticama ruža koje lepršaju oko vas. To smo i mi učinile, a celokupan doživljaj nas je podsetio na naslov jednog književnog dela, a to je „Nepodnošljiva lakoća postojanja“. Doživite jedinstveno iskustvo na ovoj izložbi u susretu sa delima koja govore o nama danas.   

Izložba “Šidski pejzaži” Save Šumanovića u Domu vojske Srbije

Paralelno sa izložbom “Ženske priče” u relativnoj blizini Salona Muzeja savremene umetnosti, 11. juna otvorena je izložba “Šidski pejzaži” Save Šumanovića u galeriji Doma vojske Srbije. Na postavci koju možete posetiti do 27. jula 2019. godine izloženi su odabrani pejzaži nastali u poslednjoj deceniji Šumanovićevog života.

Devičanstvo sremskog pejzaža privuklo me je i opilo. Slikarsko oko još nije okaljalo te sočne ravni. Miris čudne čistote privukao me je i ja sam počeo da radim, da slikam, osećajući ogromno zadovoljstvo u sebi što sam baš ja taj prvi slikar koji je došao da svojim slikarskim okom pređe preko nevinih, netaknutih, čistih i raskošnih sremskih njiva, preko ravnih polja i krivudavih puteva.

Ovako je umetnik opisao svoja dela u jednom članku u Politici iz 1928. godine. Izložena dela nisu samo pejzaži – opšte mesto u slikarstvu, već i prikazi osećanja posebne veze sa prirodom, kao i Šumanovićeve ljubavi prema beskraju i širini Srema. Slikar ima ulogu naratora koji svojim delom pripoveda o svetu oko sebe, istovremeno nudeći posmatraču drugačiji pogled na svet. Njegovim pejzažom kao da vlada nezemaljski mir, mističnost, bleštavo osvetljenje, ravnomerno raspoređeno bez prepoznatljivog izvora, kao na srednjovekovnim freskama. Sava prikazuje Srem u svom njegovom bogatstvu i prirodnim darovima, poput obećanog mesta, kao zamišljenog raja na zemlji.

Boraveći u prostoriji među Savinim delima i posmatrajući ih, imale smo osećaj spokoja i opuštenosti. Šidski predeli obasjani suncem i prekriveni snegom, naslikani veštim nanosima boja, toliko su realni i gotovo opipljivi. Detalj koji je ostavio najsnažniji utisak na nas jeste promena umetnikovog potpisa, odnosno nestanak njegovog imena sa poslednjih slika. Naime, tokom Drugog svetskog rata Šid je potpao pod upravu NDH koja je između ostalog zabranila upotrebu ćiriličnog pisma. Kao izraz svog nezadovoljstva i znak protesta Sava prestaje da se potpisuje na svojim delima, jedino što ostavlja je godina nastanka slike – ali i godina njegove smrti. Pozivamo vas da posetite ovu predivnu izložbu, upoznate se sa vrhunskim delima koja publika u Beogradu nije imala priliku često da vidi i da kroz umetnost upoznate ličnost i sudbinu njenog stvaraoca.