Grčki je najstariji jezik koji je i danas u upotrebi. Danas većina evropskih jezika ima hiljade grčkih reči u svojim rečnicima, a hrvatski i srpski nisu izuzetak.
U ovom ću članku pokušati da napravim kratak i zabavan uvod grčke reči koje se često koriste. Učiniću to iz sopstvene perspektive, osobe koja je nedavno započela učenje grčkog jezika, pa na tom putu neprestano otkrivam razne zanimljivosti.
Započeću s primerom, zvanim παράδειγμα – čita se paradigma. U našem jeziku se ta reč ne koristi često, nego je uglavnom deo intelektualnih rasprava. Ali u grčkom ona znači – primjer! To je toliko jednostavno.
Kratka istorija
Moram napomenuti da je pre starogrčkog postojalo nekoliko starijih jezika, ali ti su jezici odavno izumrli. Indoevropska jezička porodica verovatno potiče od zajedničkog pretka zvanog proto-indoevropski. Malo se zna o tom jeziku, ali je moderni grčki danas potencijalno najbliži srodnik tog jezika.
Osim toga, treba naglasiti da ne postoje samo starogrčki i moderni grčki kao „verzije“. Prvi helenski jezici razvili su se u atički-atinski, na koji se obično misli kada se govori o starogrčkom, da bi zatim nastali koine, vizantijski, te moderni grčki. Moderni grčki zadržao je puno reči svojih antičkih predaka te su one i danas u upotrebi. Većina reči o kojima ću govoriti u ovom članku potiču iz starogrčkog, a koriste se i danas u manje–više istom značenju.
Od starih umetnosti do tehnologije
Sasvim je jasno da se svet puno promenio od antike do danas. Samim time jezici su se takođe transformisali jer su nova vremena uvek tražila od ljudi komunikaciju o drugačijim stvarima i procesima. Stoga su i grčke reči evoluirale kroz svojih dve do tri hiljade godina duge povesti, ali njihova značenja u drugim jezicima izmenila su se još i više. Sada ćemo videti kako.
Započnimo s umetnosti. Poznato je da su se u antička vremena likovne umetnosti (npr. vajarstvo, slikarstvo, keramika…) usko povezivale s veštinama manuelnog rada. Danas ćemo često reći da se radi o tehničkim veštinama, i tu dolazimo do zanimljivosti – reč τέχνη (tehni) – zapravo znači umjetnost, a u tom se značenju koristi i danas. Zanimljiva je i reč συμφωνία (simfonia) koja označava slogu ili dogovor, što nije daleko od njenog značenja u svetu muzike, gde se radi o slozi niza ljudi koji sviraju instrumente u isto vreme.
Šta bi pak značila reč tehnologija? Osim što prvi deo reči označava umetničke veštine, drugi deo sadrži λόγος (logos). Nije jednostavno objasniti značenje te reči, jer bi priče o učenjima grčkih filozofa zahtevale dodatan članak. Ukratko možemo opisati logos kao razum (suprotno osećajima) ili govor. Na taj način, dolazimo do zaključka da je tehnologija nešto poput razumevanja umetničkih veština. Zvuči baš – logično? (još jedna riječ izvedena iz riječi logos!)
Jesu li znanje i pamet bliski vinu?
Zamislite konferenciju. Vidite strogi niz poređanih stolica i malu pozornicu. Govornici se smenjuju jedan za drugim i drže predavanja. Sada zamislite banket. Beskrajni stolovi puni su hrane i vina, dok se svi zabavljaju, smeju i pričaju u isto vreme.
Na koji od ova dva scenarija ćete pomisliti kada čujete riječ „simpozijum“? Verovatno na prvi, jer se tom rečju konferencije i opisuju. Ipak, nećete biti u pravu, barem što se tiče izvorne grčke reči.
Συμπόσιο (simpozio) naziv je specijalnog događaja popularnog u antičkoj Atini, a može se uporediti s našim poimanjem „intelektualnog“ banketa na kojem je vino obavezan sadržaj. Kao što je to bio slučaj sa svim javnim događajima, učestvovanje je bilo dopušteno samo bogatim i obrazovanim muškarcima. Simpozijum definitivno nije bio za idiote, ali gledajte, ne govorim o značenju te reči kakvo danas poznajemo! Više o tome u odlomku koji sledi.
Razliku u kulturama: javni i privatni život
Kao što je bio slučaj u antičko doba, i današnji je svet prepun šarolikih kulturni razlika. Istorijske epohe imale su svoje, specifične kulture na određenim mestima. Jedna od najbitnijih osobina antičke Atine bila je važnost javnog života, učestvovanje u društvu i politici. Opet napominjem, samo su bogati obrazovani muškarci imali pristup tom javnom životu.
S druge strane, oni koji nisu bili deo javnog života bili su privatni građani zvani ιδιώτης (idiotis), a i dandanas se u Grčkoj tako opisuje pojam „fizička osoba“ i privatno vlasništvo. Na primer, το ιδιωτικό σχολείο (to idiotiko sholio) doslovno znači privatna škola. Kako se to dogodilo i zašto je došlo do drugačijeg značenja te reči, kakvo poznajemo u svim modernim evropskim jezicima osim grčkog?
Odgovor leži u činjenici da je pravo na učestvovanje u javnom životu ujedno bilo i obaveza. Oni bogati i obrazovani muškarci koji se tome nisu odazivali smatrani su „samo“ idiotima – privatnim građanima, što je jednostavno značilo da su nezainteresovani i nedovoljno informisani o svetu i životu. Oni se nisu pojavljivali na simpozijumima, a pojam idiota kao neinformisane i nezainteresovane osobe svugde je postao osnovno značenje te reči.
Tako ipak nije bilo u samoj Grčkoj, jer je reč zadržala originalno značenje.
Grčke reči za knjige i slike
Moć grčkog jezika nije oslabila nakon završetka antike, naprotiv, porasla je. Biblija je prevedena na evropske jezike uglavnom s grčkog.
Dok se Biblija uglavnom povezuje sa hrišćanskim Svetim pismom, njen naziv dolazi od jednostavne grčke reči – βιβλίο (vivlio) doslovno znači knjiga. Možemo reći da u to doba nije bilo puno knjiga, sve su knjige bile pisane rukom, a hrišćanska Biblija je bila najpopularniji bestseller, pa se jednostavno nazivala – Knjigom, s velikim početnim slovom.
Zanimljivo je napomenuti i da je grčka reč za sliku jednostavno εικόνα (ikona). Slično kao što je bilo s knjigama, i slike su bile prava retkost u rano doba Vizantijskog carstva. Religijske slike u crkvama poput Svete Sofije u Konstantinopolju bile su poput Slika s velikim S. Tako su te slike svuda po svetu postale poznate kao „ikone“, a značenje ove riječi u moderno doba proširio se i na simbole, idole, i slično.
Muzeji, muzika, pozorišta…
Zaključno, vratićemo se na antičke grčke mitove i verovanja. Bez njih naša današnja kultura ne bi bila ista. Grčke Muze bile su boginje inspiracije. Verovalo se da su one bile zadužene za nadahnuće u čak devet delatnosti, od nauke do literature, od performansa do likovnih umetnosti.
Otuda nam dolaze dve grčke reči – μουσείο και μουσική (musio ke musiki) – muzej i muzika. Obe reči potiču od mitskih bića za koja se verovalo da su stvorila muzeje i muziku.
Dolazimo do još jedne iznimno grčke riječi, a to je θέατρο (theatro – prvo slovo čita se poput engleskog th u „thing“), a verovali ili ne, koren te reči – θέα (thea) – znači pogled! Dok je istorija antičkog grčkog pozorišta dovoljno velika da zaslužuje zaseban članak, naziv teatar nastao je od samog opisa, jer je reč o mestu s pogledom na nešto. Tolike grčke reči imaju koren u nečemu toliko jednostavnom.
Istorija je bazirana na pričama
Članak ćemo završiti rečju αρχαίο (arheo) koja znači drevno, a koren izraza arhaično i arheologija. Sećate li se logosa? Arheologija se može opisati kao poznavanje drevnih stvari. Znači li to isto što i istorija? Sasvim sigurno je reč o sličnim pojmovima. Iz grčkog potiče i ιστορία (istoria), koja označava dve stvari – priča i povest. Zanimljivo, slično se događa i u latinskom, te modernim romanskim jezicima s reči historia.
Istorija, muzeji i umetnost su povezani od svojih prapočetaka, što ih čini dodatno očaravajućim.
Tekst priredila naša draga koleginica iz Hrvatske, Lana Pajdaš, čiji rad možete pratiti na blogu http://www.funmuseums.eu/.
You might also like
Leave A Reply