Istorija i nijanse ljubavi

Danas je Dan zaljubljenih, te ćemo iskoristi ovu priliku i poznavanje etimologije grčkog i drugih jezika naše koleginice istoričarke umetnosti i blogerke Lane Pajdaš, koja stoji iza projekta Fun Museums. U tekstu koji je pred vama biće reči o različitim terminima kojima se u antičkom i modernom grčkom jeziku označava pojam ljubavi, sa svim pratećim nijansama.

Prepuštamo vas Lani…

Dragi čitaoče, ovaj će članak biti poput virtuelnog putovanja kroz istoriju jedne od najlepših stvari koje postoje – ljubavi! Prvo ćemo se pozabaviti grčkim rečima za ljubav, da bi zatim nešto rekli o mitologiji, bogovima, poveznicama, te o Danu zaljubljenih i Sv. Valentinu, njihovom zaštitniku koji je postao sinonim za 14. februar. Započnimo!

Istorija pojma philia i bratske ljubavi 

Za početak, nemojmo zaboraviti da reč filozofija sadrži dve grčke riječi φιλία [philia] i σοφία [sophia]. Prva označava ljubav, a druga mudrost. Doslovno, filozofija je ljubav prema mudrosti. Ali koja je to vrsta ljubavi? 

U antičkog Grčkoj, philia je značila posvećenost i odanost. To se nije odnosilo samo na familiju i prijatelje, nego i na zajednicu.  Ova je nijansa ljubavi ujedno i korijen riječi filantrop – onaj ko voli ljude. Naime, άνθροπος [anthropos] znači čovek, odnosno ljudsko biće.

Uopšteno govoreći, Aristotelov opis ljubavi zapravo je opis onoga što danas zovemo prijateljstvo. To je ujedno i značenje riječi philia u modernom grčkom jeziku. Aristotel je jedan od najznačajnijih filozofa u istoriji analize ideja o ljubavi. 

Još jedna zanimljivost: dok ste čitali ovo poglavlje, je li vam pao na pamet američki grad Philadelphia? Drugi dio naziva tog grada, αδέλφια [adelphia] doslovno znači braća i sestre, tako da naziv tog grada možemo prevesti kao bratska ljubav.  

Xenia ili filoxenia, ljubav prema ljudima koje ne znamo i našim gostima

U Ilijadi i Odiseji se ponekad spominju ljubav prema neznancima ili gostima. Taj fenomen se interpretira na brojne načine, a usput se navodi i kao važan deo moderne grčke kulture. Ipak, reč je o nečemu što ide šire od same Grčke u starim ili modernim okvirima. 

Na grčkom ξένος [xenos] znači stranac, a xenia označava antički koncept prijateljstva s gostom. Zanimljivo, to je sušta suprotnost dobro poznatoj reči ksenofobija, strahu od nepoznatih, drugačijih i stranih ljudi.

Lično mogu reći, imala sam često osećaj zvan filoksenija, iako nisam Grkinja, još manje antička (smeh).  Naime, putovala sam i upoznavala ljude. Ponekad sam onda bila domaćin, a ponekad sam bila kod drugih domaćina. Svi smo mi tako bili gosti-prijatelji sasvim sigurno više nego neki bliski prijatelji u onom philia smislu. Na kraju, filoxenia je pojam koji je postavio temelj ideji ugostiteljstva i turističke industrije. 

Filautia – osnovna nijansa ljubavi

Volim reći da je grčki jezik poput slagalice, jer se reči mogu slagati, stavljati zajedno i tako se dobijaju nova značenja. Na primer, reč filautia sadrži auto. Na što vas to podseća, možda na automobile ili automatizaciju? Zapravo, još je jednostavnije od toga!

Naime, αυτό [af-to] je najobičnija osobna zamjenica, on/ona/ono. Kada je deo kompleksnijih reči, najčešće se nalazi u ulozi prefiksa samo- ili nešto slično tome. Drugim riječima, filautija je zapravo prijateljska ljubav prema samom sebi. Poznato je da je ljubav prema samom sebi bitna kako bismo imali i ljubavi za druge, dok Aristotel u teorijama etike spominje važnost zdravog nivoa ljubavi prema sebi, koja ne prelazi u sebičnost.  

Eros je poput želje, fizički oblik ljubavi

Kao što nam je poznato, Dan zaljubljenih se najviše odnosi na jednu specifičnu vrstu ljubavi, a to je zaljubljivanje. U antičkoj grčkoj, kao i rimskoj mitologiji, Eros (ili Kupidon) je bio odgovoran za to. Iako se on navodi kao krivac za onaj trenutak kada padnemo na nekoga i ne možemo da prestamo razmišljati o njemu ili njoj, sama priča nije baš toliko jednostavna (smeh). 

Bog Eros, odnosno Kupidon u rimskoj mitologiji spominje se kao sin boginje lepote Afrodite (Venere) i boga rata Aresa (Marsa). Prema epskom spevu Metamorfoze rimskog autora Ovidija, Afrodita je od svog sina zatražila da nekako uništi lepu smrtnicu Psihu (čije ime potiče od ψυχή [psyhi] grčke reči za dušu, koja se nalazi i u osnovi reči psihologija), koja joj se nije sviđala. 

Eros je trebalo da je ustreli svojom strelicom kako bi se zaljubila u nekog ružnog muškarca, ali na kraju je on tom strelicom ustrelio samog sebe. Na taj način nastala je poznata ikona prostreljenog zaljubljenog srca. Priča o Erosu i Psihi prema predanju je završila srećnim krajem, a inspirisala je i bajke poput Pepeljuge. 

S druge strane, pojam eros spominje se i izvan konteksta zaljubljivanja. Platon spominje eros kao želju za idealnom lepotom u idejama i umetnosti. 

Ipak u našoj modernoj popularnoj kulturi, eros prije svega predstavlja seksualnu želju. Tako i moderna grčka reč έρωτας [erotas] označava osjećaj zaljubljenosti, iskra koja navodi dvoje ljudi u potrebu za seksualnim odnosima. Mnogi to interpretiraju kao biološku potrebu za razmnožavanjem, ali poznato je da se to događa među istospolnim parovima, kao i ženama koje su već izašle iz svoje reproduktivne dobi. 

Agape je najopštiji i najdublji osećaj ljubavi

Iako se u popularnoj kulturi Dan zaljubljenih povezuje uglavnom sa spomenutim osjećajem zaljubljenosti, ranim danima ljubavne veze i lepotom osećaja koje još nije pokvarila teška stvarnost, ipak se često spominje i neka vrsta dugoročne ljubavi koja održava tu iskru. Αγάπη [agapi u modernom grčkom izgovoru]  je najuniverzalnija i najopštija grčka reč za ljubav. 

Antički tekstovi uglavnom spominju agape kao duboki osećaj povezanosti među venčanim partnerima, ali i roditeljsku ljubav prema djeci. Nakon toga, ova će se reč pojaviti u Novom zavetu i drugim hrišćanskim tekstovima kao ljubav (hrišćanskog) Boga prema vernicima. Ponekad se agape povezuje i s humanitarnim radom u svrhu pomoći onima kojima je potrebna. 

U svakom slučaju, agape je reč koju ćete najčešće čuti u grčkim pesmama i riječ koju ćete najčešće čuti kao grčku reč za ljubav. Glagol izveden iz te imenice ujedno je i odgovor na pitanje kako se kaže na (modernom) grčkom volim te – σε αγαπάω [se agapao].

Za kraj, možemo reći da unutar familije osećamo pre svega storge 

Riječ στοργή [storge, u modernom izgovoru storgi] postoji u modernom grčkom i u drugim jezicima, a skoro uvek se spominje u kontekstu familije. Najčešće se opisuje kao razumevanje i saosećanje, i iz tog se razloga toliko povezuje s ljubavlju unutar porodice. Ova se reč ređe spominje u antičkim tekstovima, a možemo samo pretpostaviti da je njena primjena nastala tek kasnije, kada se promenilo specifično značenje uopštenijeg pojma philia. 

Zašto je Dan zaljubljenih, ili Dan Svetog Valentina, dan ljubavi i zaljubljenih?

Sveti Valentin je jedan od brojnih hrišćanskih svetaca, a i njegovo značenje razlikuje se zavisno od doba i mesta. Kao što je slučaj i sa mnogim drugim praznicima, društvene promene dovele su do značenja koje danas znamo, ali Sveti Valentin je zasigurno najznačajniji svetac u istoriji ideja o ljubavi.  

Kao hrišćanski biskup u doba kasnog Rimskog carstva, Valentin je kršio zakon režima u kojem je živio. Kada je car Klaudije II zabranio venčanja rimskim vojnicima jer je smatrao da će im brak smanjiti produktivnost, on im je ponudio da će ih venčavati u tajnosti. Završio je u zatvoru čim je car doznao za njegove aktivnosti.

Prema predanju, Valentin je u zatvoru izveo čudo, kada je čuvarevoj kćeri, koja je rođena slepa, omogućio da vidi po prvi put u svom životu. Zbog toga ga je zatvorski čuvar lično oslobodio, međutim obojica su potom bili osuđeni na smrt odrubljivanjem glave. 

Tako je mučenik Sv. Valentin postao čudotvorni iscjeljitelj, zaštitnik zaljubljenih, ali i zaštitnik osoba obolelih od epilepsije. Ukratko, Valentin je bio zaštitnik univerzalne ljubavi, one koju Grci zovu agape. Simbolika Dana zaljubljenih je spoj žudnje koju nosi zaljubljenost (erotas) i dugoročne univerzalne ljubavi (agape).